Divlja svinja je masivna i teška životinja (u našim krajevima dostiže težinu i do 200 kg), koju karakteriše kratak vrat, snažna muskulatura, velika klinasta glava koja završava izduženom njuškom koničnog oblika što završava rilom kojim rije teren u potrazi za hranom.Divlja svinja je jedini predstavnik svoje porodice koja živi u našim šumama i predak je domaće svinje. Za određivanje starosne dobi najpodesniji je metod pregleda zubala i upoređivanje sa tablicama.Divlja svinja je pretežno noćna životinja sa jakim nomadskim nagonom koji joj omogućava da ima na raspoalganju veliki teren, te nema probleme koji proističu iz prekobrojnosti, kao što su pomanjkanje hrane i sl.

Posećuje šume sa visokim stablom (smrče, jelove, hrastove, bukove i dr.) koje su bogate podšumskim rastinjem, obrađene površine i livade koje rije ali u pravilu uvijek ispod 1000 m n/m. U svojim staništima obavezno mora imati mesta sa vodom, tzv. kaljužišta gdje se valjanjem u blatu hladi tokom leta i rešava nametnika te odakle pije vodu.

Odrasle krmače žive u grupama, koje sačinjavaju mladi raznih uzrasta, dok mužjaci provode samački život i približavaju se grupama samo u vreme parenja. Pri tome iz grupe istiskuju mlade mužjake koji formiraju svoje grupe. Divlje svinje se pare između novembra i januara, u pravilu samo jednom godišnje. Ženke postaju polno zrele u dobu između osam i dvadeset mjeseci, dok mužjaci iako polno zreli, ne pare se pre navršenih 18 meseci starosti. Krmače nose oko 4 meseca te u proleće koti 3-10 mladih.

Zec polno sazreva već sa sedam meseci. Pari se od decembra do augusta. Zečica se pari i koti 3-4 puta godišnje 1-3 mladih, koji se rađaju pokriveni dlakom i odmah vide. Period nošenja iznosi 42-43 dana. Zečica doji mlade jednom dnevno ukupno trideset dana. Svoje loge pravi na način da može osmatrati okolinu i biti na oprezu. Ukoliko mu se približava njegov neprijatelj, ostaje nepomično ležati verujući svojoj kamuflaži ili bežeći čuvenim skokovima i trkom brzine i do 80 km/h. Zečica najčešće ne boravi zajedno sa mladim, kako ne bi privukla pažnju predatora, ali je uvek u blizini. Posebna zanimljivost je svakako činjenica da zečica može nakon 38-og dana nošenja ponovno biti oplođena.

Fazan spada u vrstu poljskih koka kojim osim njega pripadaju još i poljska jarebica, jarebica kamenjarka i prepelica. Za razliku od neuglednih ženki, mužjaci su pokriveni šarenim, blještavim perjem kog mitare tokom augusta i septembra. Staništa fazana su polja ispresecana šumarcima, grmljem i živicama, rubovi, šuma, livade, doline uz obale reka. Odgovaraju im suva i propusna zemljišta. Za vreme gneždenja drži se brežuljkastih predela do 350 m n/m. Parenje počinje sredinom marta a završava u aprilu. Jedan mužjak može oploditi između 4-10 ženki, iako je idealan odnos 1-4/6 u korist ženki. Ženke polažu jaja u udubljenjima na tlu. Sredinom aprila do početka maja snese 10-18 najčešće 12-14 žućkastosivih do zelenkastih jaja. Nese ujutro redovno svaki dan. Kad snese zadnje jaje na njima leži 24 dana, uz napuštanje gnezda ujutro u potrazi za hranom i vodom. Kad se mladi fazani ispile ženka ih vodi i čeprtka im hranu koja isprva sastoji od insekata, crva i mravljih jaja da bi nakon 10-tak dana prešli na biljnu hranu. Uz ženku ostaju do osam nedelja. Tek nakon desete nedelje mladi fazani razviju letno perje. Iako su tada samostalni u traženju hrane, još se izvesno vreme zadržavaju u blizini ženke. Nakon 16 nedelja mladi počinju živeti u manjim grupama, obično različitih polova.

Polnu zrelost dostižu nakon nepune godine života a mogu doživeti starost od 7 godina iako se takvi primerci retko susreću.Fazani se hrane hranom biljnog proekla kao što su vrhovi ozimih žitarica, detelina, pupovi, bobice, semenkama i plodovima drveća i grmlja, zrnima mahunarki, semenkama žitarica i kukuruza, kao i životinjskom hranom insektima, crvima, malim žabama, puževima, gušterima, mladim poljskim miševima i drugim sitnim kičmenjacima. Uz hranu uzimaju i sitne kamenčiće koji u stomaku služe za mlevenje hrane. Redovno piju vodu.

Poljske jarebice su monogama vrsta (žive u parovima) koji se obrazuju u februaru i martu samoizborom.Pare se ubrzo zatim, a nakon tog ženka formira gnezdo na sklonitom delu tla u koje snese i do 18 jaja. Na jajima leži 24 dana pri čemu mužjak drži stražu. Mladi su odmah po rođenju živahni i prate majku, kao i mužjaka koji je svo vreme u blizini. Mladima je u prvim nedeljama života potrebna veća količina hrane životinjskog porekla, te im se ishrana sastoji uglavnom od insekata.

Prepelica je naša najmanja koka. Kao i druge koke, i prepelica je svaštojed. Vrsta je polumraka što znači da se hrani u zoru i u sumrak. Pari se u junu. ženka pravi gnezdo na zemlji u kome snese 8-16 jaja iz kojih se nakon 20 dana izlegu pilići. U septembru mesecu prepelice nas napuštaju. Prepelica je naša jedina koka selica. Upućuje se na dalek put preko Sredozemnog mora u severnu Afriku, gde provodi zimu, da bi se u naše krajeve vratila narednog proleća.

Na izleženim jajima patka leži mjesec dana, te ubrzo nakon rađanja zajednički napuštaju gnezdo. Već nakon sedam nedelja mladi su sposobni za letenje. Smrtnost mladih je dosta velika. Patke u prirodi dostižu starost 2-3 godine.

Daleki je predak svih vrsta pasa, te na prvi pogled i podseća na pse ovčare. Vuk ima snažno i vitko telo sa uskim prsima i usko postavljenim prednjim nogama. Lobanja je šira sa uzdignutim ušima i jakim vratom. Krzno varira zaisno o godišnjem dobu i terenu na kojem se kreće, od sive do sivožute i boje peska. Dostiže težinu do 50 kg, ženka je nešto manja. Vuk živi u čoporima čiji reon povezanih šuma i livada može da bude i do 400 kvadratnih kilometara. Radi ekonomskog i industrijskog razvoja i gustog naseljavanja, gotovo ga je nemoguće naći u razvijenim zemljama zapadne Evrope, te taj trend preti i našim krajevima. Vuk je grabljivica (predator) i potrebno mu je otprilike 5 kg mesa na dan. Radi lova, na dan može preći i 150 kilometara. Omiljeni plen su mu sve vrste srneće divljači, kao i lisice, zečevi, mali sisari, ali i domaće životinje kao što su koze, ovce, manja goveda i psi.

Vuk postaje polno zreo u drugoj godini života, iako se u čoporu koji je strogo hijerarhijski organizovan, pare samo po rangu najviši mužjak i ženka, tzv. Alfa mužjak i Alfa ženka. Period parenja je između decembra i marta. Vučica nosi 62-65 dana nakon čega koti 5-8 vučića. Vučići su u prvih 14 dana slepi i potpuno zavisni o mleku ženke koja ih doji 6-8 sedmica. Već u trećem mjesecu života prate roditelje u lovu. Do leta ostaju uz roditelje nakon čega postaju samostalni. O njihovom odgoju se osim roditelja staraju i drugi vukovi iz čopora. U zimu se članovi porodice ponovo sakupljaju u čopor predvođen Alfa-ženkom.

Lisica živi u šumama u podzemnim brlozima, ali nije stidljiva te se viđa i blizu ljudskih naselja. Po lepom vremenu ostaje preko dana izvan jazbine, dok za lošeg vremena ili ako oseti opasnost lisica provodi dan u jazbini. Lisica je u pravilu životinja sumraka, koja predvečer polazi u portagu za hranom i aktivna je celu noć. Hrani se mesom životinja, od miša do laneta, od fazanskog pileta do odraslog tetreba. Lovi i jarebice, divlje patke, razne ptice, zečeve čak i ribe. Zimi kad su srne izemogle zbog manjka hrane, često se jače lisice obrušavaju i na odrasle primerke. Hrani se i otpacima koji ostaju iza ljudi, kao i strvinama uginulih životinja. U tom pogledu lisica jeste i korisna životinja jer nam svima godi njena uloga "komunalca". To je i razlog zbog čega nije potrebno niti biološki uputno potpuno uništavanje lisica u lovištima. Lisica živi pojedinačno.Lisica naraste u visinu 35-45 cm i u dužinu 100-140, od čega na rep otpada 40-50 cm. Težina joj se kreće od 6-10 kg.

U vreme parenja lisice se glasaju karakterisitčnim lavežom a mužjaci zavijanjem. Parenje se vrši u jazbini, retko izvan nje. Lisica je mudra životinja koja u vreme parenja dopušta da joj se svako približi. Nakon što je oplođena, ženka se povlači, a mužjaci traže novu ženku spremnu za parenje. Oplođena ženka postaje još opreznija nako što je oplođena. Lisica nosi 50-52 dana, nako čega okoti 5-8 retko do 12 mladih. Mladi se okote slepi i progledaju nakon 12-14 dana. Sišu oko mesec dana dok im zubi ne očvrsnu, kad ih majka hrani živim plenom koji donosi u jazbinu.