|
lovacka zakletva
KODEKS LOVACA SRBIJE
Uvod
Član 1.
Kodeks je putokaz i
oslonac lovačkoj savesti za moralno ponašanje i za odnose lovaca i lovačkih
organizacija prema:
- prirodi,
- divljači i drugim životinjama,
- lovačkom oružju i opremi,
- društvenoj sredini,
- lovačkim drugovima,
- lovačkim psima.
Odnos lovaca prema prirodi
Član 2.
Lovac poštuje načelo trajnosti korišćenja prirode i tim načelom se
rukovodi u svom redovnom radu, lovu i svim drugim aktivnostima u slobodnom
vremenu.
U oblasti lovstva lovac uvek zastupa i svojim stručnim i fizičkim
sposobnostima ostvaruje načela trajnog korišćenja prirode:
- aktivnom zaštitom životne sredine, staništa divljači i drugih divljih
životinja,
- po prirodu štetne i protivzakonite aktivnosti koje ugrožavaju životnu
sredinu
divljači, blagovremeno prijavljuje upravi lovačke organizacije,
- pri opaženom zagađivanju ili odlaganju otrovnih i opasnih materija,
obezbeđuje
dokaze i na vreme obaveštava nadležne službe.
Član
3.
Lovačke organizacije
poštuju i ostvaruju načelo trajnosti korišćenja prirode:
- planiranjem i vršenjem aktivne zaštite prirode i staništa divljači i
drugih divljih životinja,
- uzgajanjem divljači, koje je u skladu sa trajnim korišćenjem prirode i
njenom
zaštitom,
-
racionalnim korišćenjem divljači, ostvarivanjem odstrela divljači po polnoj i
starosnoj strukturi koji je uravnotežen sa prirastom.
Član
4.
Upravljanje lovištem treba da bude brižno, zasnovano na načelu dobrog
gazdovanja, tako da se prihod ne ostvaruje na štetu trajnosti, zaštite prirode
ili zaštite divljači.
Ostvarene prihode u upravljanju lovištem neophodno
je vraćati u lovište, kroz ulaganje u zaštitu, gajenje divljači i zaštitu
prirode.
Član
5.
Lovac se u prirodi i u
lovištu kreće na način koji ne uznemirava divljač i druge divlje životinje.
Kretanje, zadržavanje i boravak lovca u prirodi i u lovištu ne sme štetiti
prirodi.
Lovac i divljač
Član 6.
Lovac se ponaša prema živoj ili mrtvoj divljači humano i sa poštovanjem,
u skladu sa stručnim pravilima.
Član 7.
U odnosima lovca prema
divljači neophodna je etička samokontrola. U lovu najpre treba prosuditi šta
smemo, a ne šta možemo činiti.
Član
8.
Divljač nije dozvoljeno otuđivati iz životne sredine. Lovci su dužni da
oslobode uhvaćenu divljač, da spreče hvatanje divljači, uzimanje mladunaca ili
jaja divljači sa ciljem držanja u zarobljeništvu. Lovci mogu da učestvuju u
hvatanju divljači za potrebe naučnih istraživanja i spašavajući divljač od
elementarnih i drugih nepogoda.
Član 9.
Lovac u javnosti čuva podatke o lokaciji gnezda,
brloga, mladunaca i zimovališta i na taj način štiti divljač i mirne zone
divljači.
Član
10.
Lovac ne sme pristati, dopustiti ili učestvovati u mučenju ili drugom
neljudskom ponašanju prema divljači i drugim životinjama. Lovac treba da olakša
muku divljači, ako se to dogodi. Poštujući divljač, lovac treba da spreči svaki
ponižavajući odnos prema živoj ili mrtvoj divljači.
Član 11.
U lovu, lovac je lično i moralno odgovoran za poštovanje lovačkih
etičkih normi, za stručne odluke i razborit odnos prema divljači. Lovac treba
uvek da lovi lovački ispravno i pri tome treba da kontroliše sam sebe.
Lovac ne sme zloupotrebljavati nevolje divljači u prirodnim nepogodama,
teškim vremenskim prilikama i pri nezgodama već treba, prema svojim mogućnostima,
da spreči i olakša nevolje divljači.
U lovu, kada se lovac dvoumi o pravilnoj odluci, uvek odlučuje u korist
divljači.
Član 12.
Lovac rukuje lovačkim oružjem brižno i sa punom ličnom odgovornošću za
sigurnost, u skladu sa zakonom.
Pre svakog hica lovac mora sa puno ogovornosti
prosuditi opravdanost hica, po načelima bezbednosti i lovačke ispravnosti.
Član
13.
Lovac u lovu brine o svojoj i bezbednosti drugih učesnika, pre i za
vreme lova ne konzumira alkohol, vodi računa o kretanju u lovištu, rastojanju od
dugih lovaca i pravcu pucanja na divljač.
Član 14.
Lovac nikada ne puca ako mu vidik nije čist, niti puca na divljač ispred
drugog lovca.
Lovac puca na sitnu dlakavu divljač samo kada je ona u pokretu, na
pernatu divljač samo kada je u letu i to ne u jato već samo u jasno izdvojenu
jedinku.
Lovac puca na krupnu divljač samo kada je ona na nogama i u mirovanju,
osim divlje svinje.
Član 15.
Nije lovački pucati preblizu niti predaleko, a na krupnu divljač u glavu
ili stražnjicu.
Prilikom ranjavanja divljači, lovci prvo pronalaze ranjenu divljač, a
tek potom nastavljaju lov.
Član 16.
Sitna i pernata divljač pripada lovcu koji je na tu divljač poslednji
pucao, a trofej krupne divljači pripada lovcu koji je divljač prvi ranio.
Lovac u lovu, posle pucanja, nikada ne uzvikuje
“moj je”, kada divljač padne.
Član
17.
Lovac u lovu ne sme uloviti više divljači od broja koji je odredio
domaćin lova.
Lovinu iz zajedničkog lova učesnicima deli domaćin lova, bez obzira ko
je koju divljač ulovio. Lovac ne bira ulovljenu divljač i ne traži od domaćina
lovinu za lica koja nisu učestvovala u lovu.
Član 18.
Lovac neće učestvovati u lovu i ostalim
aktivnostima, ako po svojoj savesti proceni da nisu uzeta u obzir i nisu
poštovana moralna načela ili zakonske odredbe. U teškim trenucima potrebno mu je
prisustvo duha i lično razumno rasuđivanje.
Lovac i lovačko oružje i oprema
Član 19.
Lovac svoje oružje i opremu održava uvek u ispravnom stawu.
Lovac u lov ide uredan i sa ispravnim oružjem i opremom.
Oružje i municiju lovac vadi iz futrole ili kutije, tek kada stigne na
mesto početka lova.
Lovac za vreme priprema za lov, pauze u lovu i svakog okupljanja lovaca,
oružje drži prelomljeno odnosno ispražnjeno. U toku lova i kada puni ili prazni
pušku, lovac ne sme držati pušku okrenutu prema drugim licima.
Lovac u lovu nikada ne pozajmljuje municiju od drugog lovca.
Član
20.
Lovac svoju pripadnost lovačkoj organizaciji, obeležava i nošenjem
lovačke odeće, svečane u svečanim prilikama i terenske za lov.
Lovac u lovu nikada ne nosi uniforme, vojne, policijske, vatrogasne i
dr. niti maskirna odela.
Lovac, u grupnom lovu, mora imati fluorescentu
traku na kapi, kapu, ili obeležje na ramenom delu lovačkog prsluka ili jakne,
jarke, uočljive boje.
Odnos lovaca prema društvenoj sredini
Član 21.
Lovac treba da bude časna ličnost, primernog ponašanja, sa odgovornim
odnosom prema prirodi, divljači, društvenoj sredini, prema vlasnicima i
korisnicima zemljišta ili šuma i prema svojim lovačkim drugovima.
Svojim vladanjem i odnosom lovac treba u svojoj društvenoj sredini da se
stara za sopstveni ugled i ugled lovačke organizacije.
Lovac treba da bude moralno nezavisan od svog socijalnog položaja i od
prilika u društvenoj sredini.
Član 22.
Lovačke organizacije, zajedno sa drugim srodnim organizacijama, školama
i nadležnim službama, obavljaju informativnu i obrazovnu delatnost u cilju
zaštite prirode, životne sredine i divljih životinja.
Učestvovanje lovačkih organizacija i pojedinačno lovaca sa korisnicima i
vlasnicima zemljišta, šuma i voda mora biti korektno, jer je to sastavni deo
aktivne zaštite divljači i životne sredine. Stručan, neposredni rad na terenu,
poljima i šumama, odlučujuće utiče na zaštitu i očuvanje divljači.
Učestvovanje sa drugim korisnicima prirodnog
prostora mora biti ravnopravno i zasnovano na načelu, da je lov sastavni deo
trajnog korišćenja prirode. U spornim situacijama lovci podržavaju i obezbeđuju
zaštitu prirode i prava divljači.
Član
23.
Lovci u svojim nastupima i na izložbama promovišu zaštitu prirode i
divljači, kulturno predanje, tradiciju, moralne norme i lovačke običaje i navike.
Trofeje divljači izlažemo i za stručnu javnost, kao pokazatelje
prirodnog potencijala lovišta, naslednih osobina divljači i kao merilo
uspešnosti uzgoja divljači.
Lov i ulov divljači su lični i intimni, jer se odnose samo na divljač i
lovca i zato ne spadaju u javnost.
Član 24.
U odnosu na radikalne stavove aktivista za zaštitu životinja, koji
nastupaju sa anarhičnim metodama i zalažu se za zabranu svakog lova, lovci i
lovačke organizacije nastupaju javno, sa argumentima trajnog korišćenja prirode,
ističući važnost poštovanja odredbi Kodeksa lovaca Srbije.
U odnosu na stavove korisnika i vlasnika poljoprivrednog zemljišta ili
šuma, koji se zalažu za prekomerne odstrele, koji bi značili ugrožavanje
opstanka vrsta divljači, lovci i lovačke organizacije deluju stručnim
argumentima i javno. Lovci sarađuju sa organizacijama koje se bave zaštitom
prirode.
Lovci zastupaju i dokazuju valjanost svojih gledišta argumentovano, ne
ugrožavajući prava onih koji drugačije misle.
Lovci uvek treba da imaju na umu, da su važan
segment društva i da javnost i zajednica očekuju od njih adekvatan doprinos
opštem napretku i blagostanju.
Član
25.
Lovci i lovačke organizacije uvažavaju rezultate istraživanja u lovstvu,
na području zaštite prirode i divljači, kao i rezultate istraživanja drugih
struka i primenjuju ih u donošenju odluka i stručnom radu.
Lovac doprinosi radu stručnih i naučno-istraživačkih organizacija,
dajući korisne informacije o stanju i promenama divljači i životne sredine.
Lovac i lovačka organizacija učestvuju prilikom ustanovljavanja i
uređenja staništa za životinje.
Član 26.
Lovac odstreljuje pse i mačke lutalica u skladu sa važećim propisima.
Lovac može da odbije učešće u uništavanju domaćih
životinja i ako ga zamoli vlasnik ili takav zahtev uputi bilo ko drugi.
Međusobni odnosi lovaca
Član 27.
Lovac se prema drugim lovcima ponaša onako, kako bi želeo da se drugi
lovci ponašaju prema njemu.
Član 28.
Lovci su međusobno lovački drugovi, bez obzira na naciju, veru, rasu,
društvenu ulogu i položaj ili političko opredeljenje.
Lovac je prema lovačkim drugovima pošten i ne sme dopustiti da
materijalna korist utiče na njegov odnos prema drugim lovcima i divljači.
Lovački drugovi međusobno ravnopravno učestvuju i pomažu se u lovištu i
u društvenoj sredini.
Lovac je dužan da redovno i stalno usavršava stručno znanje. Svoje
znanje i iskustva lovci prenose na mlađe lovce, koji treba da poštuju iskusne i
ugledne lovce i da uvažavaju njihove savete.
Član 29.
Lovci su obavezni da poštuju i štite svoju lovačku organizaciju.
Lovci treba da jačaju ugled, čast i dostojanstvo lovstva, i da
izbegavaju radnje zbog kojih bi se u javnosti smanjio ugled lovstva.
U svom ophođenju, lovac mora voditi računa o ličnom ponašanju u skladu
sa načelima etike i Kodeksa lovaca Srbije, tako da jača ugled lovaca i lovačke
organizacije.
Lovci treba da budu otvorenog srca i dobronamerni. Ne treba da
zlonamerno kritikuju mišljenja drugih lovaca. Informacije na osnovu kojih lovci
odlučuju ili čine, treba da budu istinite, a izjave ne smeju biti lažne i
zavaravajuće. Ako se pokaže da su se ponašali pogrešno, treba da se uvređenom i
javnosti izvine.
Lovačke priče mogu učiniti veselijim društvene susrete, a ipak ne smeju
biti nikada uvredljive i štetiti ugledu lovaca i lovačke organizacije.
Član 30.
Lovci su dužni da brane čast, ponos i plemenitu lovačku tradiciju. Bez
oklevanja treba sami da razotkriju nezakonitosti ili nemoralno ponašanje svojih
drugova i drugih lica, ako se stvar odnosi na divljač, zaštitu prirode ili
lovstvo.
Lovac ne treba da se povezuje i podržava osobe ili postupke koji su
suprotni moralnim standardima ili zakonu, koji mogu ugroziti prirodu, divljač,
genetsku raznovrsnost, ekološku ravnotežu ili su predmet drugih interesa, koji
nisu plemeniti i u skladu sa strukom.
Zabranjeno je postupati na način koji vređa, dovodi u pitanje čast ili
baca mrlju na stručnost lovca, uključujući političke, socijalne, ekonomske ili
pritiske administrativne prirode.
U svakom slučaju, lovac mora sam prosuđivati o svom delovanju i mogućim
posledicama po prirodu, divljač i lovstvo.
Član 31.
Lovac u lov nikada ne ide nepozvan, ne nudi se da
ga pozovu i kao gost ne vodi druge, nepozvane, lovce. Bez odobrenja domaćina
lova, lovac gost ne vodi svog lovačkog psa.
Lovac i pas
Član 32.
Lovački pas treba da bude svakom lovcu lovački
drug i saradnik.
Član
33.
Lovačkog psa treba obučiti i dresirati, tako da se
osposobi za zahtevne zadatke u lovištu, ponašanje u porodici i lovačkom društvu.
Član
34.
Vlasnik je odgovoran da svom psu obezbedi zdravstvenu zaštitu,
odgovarajući smeštaj i mogućnost kretanja.
Vlasnik treba svakog dana da obezbedi svom psu svežu vodu i odgovarajući
obrok hrane.
Lovački pas je lovački drug svom vlasniku i treba da bude što više sa
njim (u lovu i u slobodno vreme), a ne usamljen i zatvoren.
Ostarelim lovačkim psima vlasnik obezbeđuje mirnu starost, sigurnost i
potrebnu negu.
Član 35.
Lovac, za lov i rasplod, koristi rasne obučene i
zdrave lovačke pse, koji imaju rodovnik i ocenu urođenih osobina (ispit u radu).
Član
36.
Lovac je odgovoran za osposobljenost i ponašanje lovačkog psa u lovu.
Lovac ne sme zlostavljati psa zbog učinjene greške u lovu.
Lovački pas je važan lovčev pomoćnik u lovu, kako vlasniku tako i onim
lovcima koji nemaju psa, koji su dužni da se prema psu ponašaju kao da je njihov.
Po uspešnom lovu i u slučaju kada pas nađe
odstreljenu divljač, psa treba pohvaliti i nagraditi.
Nadzor nad sprovođenjem
Član
37.
Nadzor nad sprovođenjem odredbi Kodeksa lovaca
Srbije vrši Sud časti Saveza.
Član
38.
Sud časti Saveza, pored nadležnosti utvrđenih Statutom Saveza, obavlja i
sledeće poslove:
- daje tumačenja Kodeksa lovaca Srbije,
- rešava i ocenjuje da li su pojedinačna postupanja u skladu sa Kodeksom
lovaca
Srbije,
- ostale poslove utvrđene Kodeksom lovaca Srbije.
Član
39.
Lovac ili lovačka organizacija koja bi se našla u teškoćama, jer je
uvažavala načela Kodeksa lovaca Srbije, dobiće podršku Suda časti Saveza, drugih
lovaca i lovačkih organizacija.
Član 40.
Sud časti Saveza upoznaje stručnu i širu javnost o
svojim odlukama.
Završne odredbe
Član 41.
Sastavni deo Kodeksa lovaca Srbije je molitva za lov, kao zakletva
lovaca Srbije, koju na svečan način daje svaki lovac.
Član 42.
Poznavanje Kodeksa lovaca Srbije i zakletve –molitve, sastavni je deo
obrazovanja lovaca i sadržano je u ispitima lovstva na svim nivoima.
Član 43.
Kodeks lovaca Srbije stupa na snagu osmog dana od
dana objavljivanja u zvaničnom glasilu Lovačkog saveza Srbije,
LOVAČKA ZAKLETVA
Zaklinjem se,
Da ću poštovati
načela i odluke Kodeksa lovaca Srbije, i po njima se upravljati u životu, sve
dok budem imao čast da budem lovac.
Poštovaću prirodu i divljač.
Loviću zakonito,
lovački ispravno i sam ću sebe kontrolisati, da uvek činim tako.
Poštovaću odluke
lovačke organizacije.
Trudiću se da
doprinesem ugledu lovstva.
Negovaću lovačko
drugarstvo.
Poštovaću iskusne i
ugledne lovce i uvažavati njihove savete.
Svoje znanje i
iskustvo prenosiću mlađim lovcima.
Čuvaću čast i
dostojanstvo lovstva i plemenitu lovačku tradiciju.
pocetak strane
|
